Свети Никола

Недавно завршена икона светог Николе.

Димензија 26 х 36 цм, 23,5 карата позлата.

Света Петка

Недавно завршена икона свете Петке

Sveta Petka

Sveta Petka

света Петка Параскева

света Петка Параскева

Да ли иконама преступамо 2. Божију Заповест

Пошто често бивамо оптуживани од Протестаната као идолопоклоници, због нашег препознатљивог поштовања икона, ево пар одговора на ту тему.

Ово су подаци, које би сваки Православни верник требало да познаје, да би се, макар у себи, знао супротставити лажном учењу хришћана, који прате традицију стару највише 200 година (насупрот 2000 година старом Православљу).

Где проналазимо иконе у Библији

  • На Ковчегу Завета; ”И начини 2 херувима златна, једноставне их начини, на 2 краја заклопцу.” (2. Књига Мојсијева 25, 18)
  • На завесама шатора; ”А шатор ћеш начинити од 10 завеса….и по њима да буду везени херувими.” (2. Књ. Мојс. 26, 1)
  • На завеси Светиње над Светињама; ” И начини завес од порфире, и од скерлета…и по њему нека буду везени херувими.” (2. Књ Мојс. 26, 31)
  • 2 велика херивима, скулптуре, у Светињи; ”А у светињи над светињама начин 2 херувима од дрвета маслинова; 10 лаката беше висок сваки.” ( 1. Књ. Царева 6, 23)
  • На Вратима; ” И на тим двокрилним вратима од дрвета маслинова изреза херувиме и палме и развијене цветове….” (1. Књ. Царева 6, 32)
  • На намештају у храму; ”А на оплати међу угловима беху лавови и волови и херувими….” (1. Књ Царева 7, 29 – 36)

Укратко, иконе су биле где год да се окренеш!

Да ли православни хришћани преступају 2. Божију заповест

”Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати нити им служити.”

Ова Божија заповест упозорава јевреје да не праве себи идола, али се то није односило на ликове, које су јевреји имали у храму. Јасно је да се заповест односи на паганске идоле, а не на ликове уопште.

Хајде да детаљно погледамо запоест;

”Не гради себи лика резана нити какве слике од онога што је горе на небу или доле на земљи, или у води испод земље. Немој им се клањати нити им служити..” (2. Књига Мојсијева 20, 4-5)

Ако се ова заповест односи на баш све ликове, онда добијамо контрадикцију. Наиме, било би сасвим јасно да би херувими, које Бог наредио да се начине у храму, такође представљали нарушавање ове Божије заповести. Ако заповест ограничимо на паганске идоле, онда контрадикција не постоји.

И као што рекох, ако би се ова заповест односила на све ликове, да не смемо чинити никакве ликове, онда би се то односило на баш све – чак би слика у пасошу или на личној карти била нарушавање Божије заповести, јер би била идол.

Иако Протестанти одбијају да поштују иконе, они се не устежу да  праве или поседују слике и разне ликове. Тако имају илустроване Јеванђелске трактате, ТВ и разне слике. Они увек користе аргументе и доказе, којима се противе било каквом лику у било ком виду, али ту логику ипак не прате константно.

Тако имамо 2 опције - или су Протестанти идолопоклоници или иконе нису идоли.

Али 5 Књига Мојсијева глава 4 стихови 15 – 19 забрањује било какав лик Бога?

Зато чувајте добро душе своје; јер не видесте никаквог лика у онај дан када вам говори Господ на Хориву испред огња, да се не бисте покварили и начинили себи лик резан или какву год слику од човека или од жене, слику од каквог живинчета које је на земљи или слику од какве птице крилате која лети испод неба;

Слику од чега што пуже земљи или слику од какве рибе која је у води под земљом; И да не би подигавши очи своје к небу  и видевши сунце, месец и звезде, сву војску небеску, преварио се и клањао им се и служио им;јер их Госпдо Бог твој даде свим народимапод целим небом.”

Овај део даје јасне инструкције јеврејима да не чине лажну представу Бога. Ипак, видели сте претходно да је на намештају у храму било наређено од Бога да се начине лавови и на много места херувими. Божија заповест није противуречна, него упозорава јевреје да  не обожавају било какве ликове.

Са друге стране, јеврејима је било забрањено правити мноштво ликова зато што нису видели Бога, а хришћани су видели оваплоћеног Бога Христа. Бог се оваплотио у Исусу Христу и нама је допуштено представити ”што видесмо очима својим” (1. посл. Јованова 1,1)

Свети Јован Дамаскин је рекао;

”Бесконачни и неограничени Бог никада није представљен. Али сада, након што је Бог виђен у телу, могу начинити слику Бога ког сам видео. Не обожавајући материју, обожавам Бога материје, који је постао материја због мог спасења, удостојивши материју да обитава у њој, који је кроз материју радио на мом спасењу. Нећу престати поштовати ту материју, која је радила на мом спасењу. Ја је поштујем, мада не као Бога.”

Да ли православни хришћани обожавају иконе

Треба прво направити разлику између поштовања и обожавања.

Хришћани се моле у ”присуству” икона, али се не моле самим иконама.

Ми не поштујемо иконе ништа више него што американци поштују америчку заставу. Салутирање застави није сасвим исти тип исказивања поштовања као оно које исказујемо иконама, али је свакако врста страхопоштовања. Ми не поштујемо даску и боју, већ особу представљену на икони. Тако ни патриоте на поштују материјал и боје на застави, већ земљу коју застава представља.

Протестанти нас оптужују за идолатријско поклањање иконама и  љубљење икона. Ево одговора на то.

Побожни јевреји су правили и данас праве разлику између обожавања и поштовања. Они љубе молитвене шалове, пре него што их ставе на себе, љубе тефилин пре него што га завежу на чело и на руку, љубе Тору пре него је читају у Синагоги.

Без сумње је и Христос чинио потпуно исто када је читао Свете Списе у Синагоги.

О јеврејским илустрацијама

Јеврејске свете књиге су биле илустоване од давнина. Оне садрже сцене из Библијских прича. Најстарије иконе у хришћанским катакомбама су углавном представљале старозаветне Библијске сцене и Христове иконе.

Превладавање сцена из Старог Завета доказује да то нису биле паганске заједнице, које су примиле хришћанство, већ јеврејске заједнице, које су само наставиле да прате своју традицију прављења религиозних илустрација, која је прихваћена у раном хришћанству.

Дакле, иконографију проналазимо не само у хришћанским већ и у јеврејским катакомбама из истог временског периода.

Сачуване су јеврејске иконе у граду Дура – Еуропос, који је био уништен у 3. веку од стране Персијанаца (што даје лимит када су иконе морале бити направљене).

Овде погледајте фотографије илустрација пронађених у Синагоди у граду Дура – Еуропос

иконе

Ево, уверите се и сами, проверите овај линк.

То јелинк од универзитета ЈЕЈЛ – Америка, јеврејска колекција (пише да су ово јеврејски симболи из грчко – римског периода, зидно сликарсто из Синагоге у Дура – Еуропосу)

православне иконе

Икона Господа Исуса Христа

Драги пријатељи,

ово је једна од задњих икона које сам насликала.

Формат је 25 х 35, са 24-ворокаратном позлатом.

gospod isus hristos

 

gospod isus hristos

 

 isus hristos

 

исус христос

 

Распеће Христово – малена икона

распеће христово

Распеће Христово

распеће христово

Распеће Христово

Икона свети Киријак Отшелник

киријак отшелник

киријак отшелник

 

Архангел Михаило

Божији благослов и заштита св. Архангела Михаила свима који данас славе (па и вашем админу), онима који иду на славу и осталим народима на планети који ни не знају за данашњу славу.
May God bless all of you who are celebrating your Slava today and may He bless other nations who do not yet know for this joy!!

архангел михаилорад весна биорац

Архангел Михаило, живописала Весна Биорац

 

архангелмихаило весна биорац

Архангле Михаило, живописала Весна Биорац

 

Pravoslavne Ikone

Ovo je pravoslavna ikona svetog Dimitrija, koju sam pre neki dan naslikala.

pravoslavne ikone vesna biorac

Pravoslavna ikona sv. Dimitrije – Vesna Biorac

 

pravoslavna ikona sv dimitrije vesna biorac

Pravoslavna ikona sv. Dimitrije – Vesna Biorac

 

pravoslavna ikona sveti dimitrije vesna biorac

 

 

Pravoslavne ikone

Православне иконе користе светлост као ликовни језик, којим се изражава однос љубави која спаја за нас невидљивог Бога Оца или Свету Тројицу са сваким Светитељем. Наиме, Свет је онај који учествује у светлости коју дарује Бог.

Икона по дефиницији јесте уметност у којој сликани лик учествује у светлости, па је искључено да се деси нека случајна светлосна околност, где би лик био једном половином осветљен, а другом се налазио у сенци неког објекта.

Православна икона је сликарство светлости не у смислу да свугде постоји светлост, јер је јасно видљиво да по контурама иконе постоје сенке, али су оне више исказане топлим бојама, него тамнилом. Ипак, главну реч носи светлост.

православне иконе

Православне иконе, св. Јован Крститељ, рад Весна Биорац

Светлост је одговорна за промену простора на икони, на проширену перпективу, где се предмети и бића, који су далеко и требало би да буду у перпективи, што значи да би требало да сликају нејасније и осeнченије, на икони приказани у нераскидивој блискости са дешавањима и ликом који су у првом плану.

На икони примећујемо врсту апстраховања, које карактерише целокупно хришћанско сликарство.

Апстраховање је настало услед вере у непропадљивост, у васкрсење Христово и васкрсење целокупног људског рода. Хришћанска вера у непропадљивост је тако радикално била доживљавана у првим епохама хришћанства, да је аскетски појам катарзе, тј потребе очишћења од страсти, започео као очишћење од свега онога што нас спречава да ступимо у однос љубави са Христом.

То значи да страсти и грех нису разумевани само као нешто прљаво, па ко их се ослободи биће очишћен и биће бољи човек, него као све оно што човека спречава да дође у однос са Христом, који дарује бесмртност и васкрсење.

Православне иконе не сликају напросто морално савршене људе, већ представља људе који су успели да заволе Христа и који су, због љубави према Њему, постали Њему слични.

Pravoslavne Ikone

pravoslavne ikoneПравославна икона је уметност која се јавила под утицајем нечег сасвим новог у људској историји, а то је Христос, Његово учење и невероватно спасење у вечности, које је учинио за све нас.

Под утицајем ове новости, сасвим спонтано је формирана нова уметност, која је желела да прикаже свет  на сасвим нови начин.

Оно што је најважније у икони је СВЕТЛОСТ, која је сасвим другачија од уобичајеног западног сликарства. Икона доноси центрипетално, богато осветљење  и центрифугално ограничено осветљење БЕЗ СЕНКИ иза било ког бића или предмета.

На православној икони целина и део не бију битку. На икони је важан сваки део, као што је у животу важна апсолутно свака личност као непоновљива вредност.

Јер уистину православан човек посматра целу творевину и свако створење појединачно, не страствено, не освајачки и потрошачки, употребно – вредносно, него на обједињавајући начин, евхаристијски и славословни.

Православна икона се не исказује помоћу сенке, него све образује помоћу светлости. Личност на икони се приказује њеним учешћем у светлости, која осветљава сваку појединост на икони, а да се при том не види где је извор светлости.

Елеменат светлости, коју иконописац уводи на икону, врши се помоћу светлих боја, поготову жуте. Схватање pravoslavne ikoneсветлости на икоји никако није натуралистичко, већ се напротив ради о светлости, која не следи нужно природни закон, чиме се јасно уводи елеменат СЛОБОДЕ ОД СВАКЕ ПРИРОДНЕ НУЖНОСТИ.

Ако, на пример, погледамо цртеж иконе Васкрсења Лазаревог, што је приказ без боје и светлости, приметићемо да човек који помера плочу са Лазаревог гроба, помера нешто што је тешко. Цртеж увек бива реалистичан и са довољно уверавања да плоча има тежину и да је човек уложио велики труд да би је померио.

Ако, међутим, поново погледамо целокупну насликану икону са присуством боја и, што је најважније, светлости, видећемо, како уз помоћ светла на икони, нестаје осећај да у том насликаном простору важе закони тежине.

Прати

Добијте сваки нови чланак достављен у ваше поштанско сандуче.

Придружите се 2.045 других пратиоца