Православне Иконе

ПРАВОСЛАВНЕ ИКОНЕ

 У староруској православној литератури, свештеник и сликар православних икона се пореде. Богонадахнутим радњама свештеник, благодаћу Божијом, чини да се хлеб и вино претворе у Тело и Крв Христову, док се иконописац, истим благословом Божијим, удостојава да бојама види, твори и оживљава делиће Царства Небеског пред нашим очима.

Иконописац не слика сам своје иконе, већ се, као и свештеник, налази у улози сарадника Божанске благодати.

Православна икона је света слика извесних светаца или преображених људи који су подвижничким животом  успели да постану слични (подобни) Богочовеку Исусу Христу.

Господ Исус Христос, Син Бoжији,  испунио је жељу старозаветних пророка и царева да виде Лице свог Бога. У светом Шатору старог Израиља већ су постојале иконе ангела на завеси и над поклопцем Ковчега.

(Друга Заповест је забрањивала само огреховљеним бићима да буду сликана).

православне иконе

Свети Лазар Четвородневни, рад Весна Биорац

Слика некога грешника је идол.

Па ако су већ у Старом Завету сликани ангели, онда утолико пре мора бити сликан Творац Ангела који је постао Човек, загрлио на Крсту цело човечанство као Невесту – Цркву и Својим Васкрсењем уздигао и материју овога света и читаву творевину у нераскидиви брак са самим Собом.

Сваки даровити сликар несвесно велича ту свадбу Неба и Земље.

Сваки богољубиви иконописац све то чини свесно – као своје литургисање.

То је разлог због ког је  лик Богочовека Исуса Христа у православном живопису најлепши „портрет“ под небом и на небесима. А најлепши женски лик је „портрет“ Дјеве Богородице…

Сваки православни иконописац је слуга Божје Лепоте, који проповеда о Богу помоћу својих боја и цртежа.

Отпадија Запада од православне иконографије, које се највише исказало у време Ренесансе, довела је сликарство Запада до без-човечног и без-божног Енформел-а, који означава прогон човековог и Богочовековог лика са сликарског платна…

Сујетни сликари овога трулежног света одричу иконописцима оригиналност.

Међутим, оригиналан  је само онај који допире до Извора, до Бога… У том смислу добар иконописац јесте оригиналан, јер воли и слика „Оригинал“ Бога у телу Исуса Христа. Он постиже највећи степен слободе кроз „монашко“ одрицање од својевољности, налази своју непоновивост у личном избору тема и израза из Светога Предања.

Србин иконописац нарочито воли ликове светих ратника и светих мученика.

Часни крст који носи православни иконограф је скован из две опречне заповести:

  1. Не смеш бити лени кописта, и
  2. Не смеш измишљати непостојеће приказе!

Posted on 7. јула 2012., in О Православним Иконама and tagged , . Bookmark the permalink. Поставите коментар.

Оставите одговор

Попуните детаље испод или притисните на иконицу да бисте се пријавили:

WordPress.com лого

Коментаришет користећи свој WordPress.com налог. Одјавите се /  Промени )

Google photo

Коментаришет користећи свој Google налог. Одјавите се /  Промени )

Слика на Твитеру

Коментаришет користећи свој Twitter налог. Одјавите се /  Промени )

Фејсбукова фотографија

Коментаришет користећи свој Facebook налог. Одјавите се /  Промени )

Повезивање са %s

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.

%d bloggers like this: