Архиве блога

Господ Исус Христос

Недавно сам имала наруџбину иконе на којој је требало да живопишем Господа. Хвала Богу на тој наруџбини, јер ме је рад на њој изузетно освежио и дао ми радост и мир….тако то некад бива приликом сликања икона.

Не знам колико је икона успела да пренесе радост и захвалност према Господу, коју сам осећала док сам сликала.

Поделићу са вама неколико фотографија ове иконе.Исус Христос

Isus Hristos

Исус Христос

Isus Hristos

Исус Христос

Isus Hristos

Advertisements

Свети Никола

Пошто се приближава Никољдан, природно је да сам добила наруџбину светог Николе.

Заузета другим обавезама, нисам живописала неко време, тако да сам са искреном радошћу приступила живописању ове иконе.

Ево како изгледа икона коју сам завршила почетком новембра ове 2018 – те године.

Свети Никола

Свети Никола

Свети Никола весна биорац

Свети Никола

Свети Никола весна биорац

Свети Никола

свети Никола весна биорац

Свети Никола

свети Никола весна биорацikone 001

свети Никола

свети Никола весна биорац

Свети Никола

Свети Никола весна биорац

Свети Никола

Света Петка

Икона свете Петке је једна од најтраженијих икона у Србији и дијаспори.

Живопише се јако често и није исувише компликована за иконописца. Међутим, управо због једноставности њених одежди и једноставних боја одежде, лако је приметити сваку грешку на насликаном лику светитељке. Поготову је лако погрешити у изразу лица, ког потом није могуће покрити лепотом одежде.

Зато иконописац мора да ову икону слика пажљиво и једноставно.

Испод текста можете видети једну од мојих икона свете Петке, коју сам живописала у претходном периоду.

Ако бисте желели да и сами имате ручно сликану икону свете Петке, јавите ми се у контакт опцији  О В Д Е.

Икона свете Петке рад Весне Биорац

Икона свете Петке, рад Весне Биорац

 

Житије св Петке

Рођена је у Епивату, код града Каликратије у Малој Азији, при крају 10. или почетком 11. века. Потицала је из имућне и побожне породице. Замонашила се после смрти родитеља у цркви Свете Софије у Цариграду, где је добила име Параскева.

Према предању, многе године провела је у пустињи, у посту и молитви и усамљеничком животу. Предање даље каже да јој се у сну јавио анђео и упутио у отаџбину да шири веру Христову. Зато се Света Петка на иконама представља у монашкој одећи, са крстом у руци.

На њеном гробу, каже легенда, догађала су се чуда. Бугарски цар Јован Асен 1238. године, према једнима је отео, а према другима једноставно пренео мошти свете Параскеве у свој престони град Трново.

Кад су Турци освојили Бугарску, мошти су пренете, по заповести султана Бајазита, у молдавски град Јаши.

Кнегиња Милица успела је 1396. да измоли светитељкине мошти и сахрани их у цркви Ружици, на Калемегдану.

Султан Сулејман Други пренео је мошти свете Параскеве 1521. у Цариград.

Коначно, 1641. цариградски патријарх Партеније поклонио је мошти молдавском кнезу Василију Лупулу који их је пренео у Јаши и положио у Цркву Света три јерарха, где су и данас.

Тропар св Петке, гл. 4.

Заволевши миран пустињски живот и пошавши добровољно за Христом, Твојим Жеником, узела си од своје младости Његов лаки јарам, наоружавши се знамењем Крста против духовних непријатеља. Испосничким подвизима, постом, молитвама и сузним капима, угасила си углевље страсти. Параскево, достојна похвале, која и сада са мудрим девојкама стојиш пред Христом у Небеском дворцу: Моли се за нас који поштујемо Твоју часну успомену.

Sveta Petka

света Петка Параскева

света Петка Параскева

sveta Petka

Pravoslavne Ikone

Ovo je pravoslavna ikona svetog Dimitrija, koju sam pre neki dan naslikala.

pravoslavne ikone vesna biorac

Pravoslavna ikona sv. Dimitrije – Vesna Biorac

 

pravoslavna ikona sv dimitrije vesna biorac

Pravoslavna ikona sv. Dimitrije – Vesna Biorac

 

pravoslavna ikona sveti dimitrije vesna biorac

 

 

Тропар Успења Пресвете Богородице

Ко жели и има потребу да научи Тропар Успења Пресвете Богородице, снимила сам краћу, тзв. певничку верзију. Овај Тропар се пева на празничној Литургији Успења Пресвете Богородице тзв. Велике Госпојине, која увек пада на 28. август, а означава и крај двонедељног поста посвећеног Богородичином Успењу.

Тропар, глас 1.

В рождествје дјевство сохранила јеси, во успенији мира не оставила јеси, Богородице. Преставиласја јеси к животу, Мати сушчи Живота и молитвами Твојими избављајеши от смерти души нашја.

 

Ова верзија Тропара је најупотребљивија када певница има само једног или пар певача, дакле кад не пева хор. Певница најбоље и сарађује са свештеником, јер током Литургије се физички налази ближе свештенику, посматра којом брзином свештеник служи и појац-појци буду флексибилнији у дужини трајања Литургијских песама, у служби праћења свештениковог темпа служења.

Ја певам сама за певницом. Појац у том случају има обавезу да се подреди брзини служења свештеника и да брже или спорије пева Литургијске песме. Волим певничко појање јер је флексибилније, брже, динамичније, мада хор може да звучи неупоредиво лепше.

И сама сам научила пар Тропара са интернета, захваљујући непознатој браћи који су их снимили, па желим да и ја учествујем у дељењу знања. Била бих срећна ако бих овим путем помогла некоме да научи овај леп и почан Тропар.

Моја Нова Икона Пресвете Богородице

Управо сам завршила икону Пресвете Богородице, па желим да је поделим са вама.

На икони можете видети основна обележја хришћанске православне уметности

поједностављивање облика, трансформисаност једног женског лика у

духовни, преображени.

Западни религиозни уметници би за Богородичин лик увек користили један

диван женски портет извесне особе из окружења.

Православни иконоипсац то никад не сме чинити.

Наиме, тачно се зна како је изгледао Богородичин лик, поготову у периоду кад је њен син,

Господ Исус Христос био мали. Богородица је родила Господа кад је имала 15 година.

Дакле и на овој икони она треба изгледати као дете и већ зрела жена,

која има теачно одређене црте лица, боју очију, одећу, боју одеће и слично.

богородица

Пресвета Богородица, живописала Весна Биорац

Bogorodica theotokos

Пресвета Богородица, theotokos

Пресвета Богородица,theotokos

Шта су Православне Иконе

Шта су Православне Иконе

Хришћанска вера је наука о спасењу душе. Међу људе је дошла откровењем (открићем, објашњењем), које је начинио сам Господ Исус Христос, Син Божији. Господ Христос нам је донео Истину о Богу, свету и човеку, те како човек може спасити своју душу и бити у близини Божијој, јер је за то и створен.

Христос назива своје учење “новим вином“ и “хлебом сишавшем са Небеса“. А апостол Павле каже да “старе ствари пролазе и, гле, нове долазе“.

Јасно је да и уметност ове нове религије и новог учења,  следи принципе новине и развија сасвим нову, специфичну и до тада невиђену врсту религиозне уметности – православне иконе и фреске.

Као што је Христова религија онакве какве до тада није било, тако бива и са хришћанском уметношћу.

sveta petka, vesna biorac

Икона свете Петке, док је рађена – рад Весна Биорац

Архитектура ове нове религије, музика, сликарство, света поезија – исказана у богослужбеним текстовима, храни душе испуњеношћу Духом Светим.

Православни иконопис је своје главне карактеристике усисао из Византијског окружења, када се називао хагиографијом или сликарством светих и светиње. Као што је био случај са осталим видовима хришћанске уметности, ни иконографија није служила да би пружала задовољство централном људском чулу – виду, већ да га духовно трансформише на начин да у видљивим стварима света који нас окружује, можемо духовним очима видети оно што га надилази.

Зато хагиографија или иконопис није театрална уметност.

Света уметност Византије није лако разумљива, поготову не данашњем човеку. Она је израз духовности и узлета хришћанске мисли, која је софистицирана и другачија од света којим смо окружени.

Православне иконе и фреске су израз Божанске Једноставности, која је у самој основи Христове нове религије и сасвим је непозната паганском поимању света, које жуди за чулним спектаклима.

Из тог разлога западна хришћанска уметност, склона паганизму, није дуго могла подносити Божанску Једноставност византијске уметности, као што ни у духовном смислу није могла дуго са разумевањем носити Божанску Једноставност философске мисли које смо наследили од Христа.

Тако, као што су западни теолози почели искривљавати Божанску Једноставност Христове Мисли, тако су је извитоперили и у сакралној уметности, поготову у периоду Ренесансе.

Западана религиозна уметност је упала у идолатрију, следећи пад филозофске хришћанске мисли западне цркве.

Ренесанса се, у ствари, може назвати периодом повратка на идолатријску мисао и уметност. Преображавајућа хришћанска византијска уметност је у том периоду заувек уништена у укусу западног хришћанина. Уметници су, као у паганско време, наставили копирати лица, природу и призоре који их окружују.

Нит преображењске уметности је сатрвена и доживљена недовољном и превише једноставном.

Али, на жалсот, рационална уметност прати рационалну мисао и филозофију. Мистика и дубина је тиме изгубљена. Зато рационална уметност нема мистику нити духовност. На таквој слици видиш лик човека, преобученог у свеца, али не самог свеца.

Наиме, благослов  Божијег Царства, нема ничег заједничког са емоционалном срећом коју овде доживљавамо и нема никаквог додира са чулним задовољствима која током овог живота можемо осетити.

Апостол Павле, говорећи о благословљености и духовној радости Царства Небеског, објашњава да то људско око није видело, а уши нису чуле.

Како онда такав чудан, необјашљив духовни свет, који лежи изван поимања овог света, може да се уметнички опише сликајући природан свет који нас окружује и који је близак нашим чулима?

Наравно, уметник икописац мора узети извесне елементе видљивог света, да би се могао приближити чулима посматрача, али да би могао да искаже оно што превазилази чула ( што око није видело, нити ухо чуло), потребно је да дематеријализује преузете елементе видљивог света. Мора знати да их уздигне на виши план, да их трансформише из овосветског у духовно.

Свети Јован Лествичник је рекао; “Видео сам људе преиспуњене страственом овосветском љубављу, али  када су примили Светлост и пошли ка Христу, та страствена овосветска љубав трансформисала се у њима, Божанском милошћу, у велику љубав ка Господу, несхватљиву за оног који пасионирано воли овај свет.“

ikona gospoda isusa hrista

Икона Господа Исуса Христа – иконописала Весна Биорац

Дакле, чак и материјални елементи овог света, коришћени у Византијском православном иконопису, морају се супер-природно трансформисати у духовно, пролазећи кроз душу иконописца који живи у складу са Христовим заповестима.

Иконописац треба да на православним иконама искаже Царство Небеско, колико је то могуће у још присутној оптерећености сопственим материјаним телом и везаношћу за материјани свет, оно што “око не виде, нити су уши чуле“.

Православне Иконе Весне Биорац

Иконе Весне Биорац

Православне иконе су прозор у Царство Небеско.

У стара времена оне су биле Јеванђеље за неписмене.

На иконама су приказани преображени ликови светих мушкараца и жена. Зато је сасвим

неодговарајуће користити портрете живих људи да би се сликали ликови светитеља и светитељки.

У предању Православне Цркве сачувано је сећање на ликове многобројних светих особа,

како су изгледали, какво одело су најчешће носили, какав чин су имали у овоземаљском животу и слично.

Пошто је иконопис изучила у манстиру Жича, Весна Биорац је упућена у сва ова наведена правила и

прати их прилом живописања икона.

pravoslavne ikone

Икона Пресвете Богородице, живописала Весна Биорац

pravoslavne ikone, vesna biorac

Икона светог Јована Крститеља, живописала Весна Биорац

Сликане Иконе Весне Биорац

Ево још пар фотографија икона које је Весна Биорац недавно насликала.

pravoslavne ikone, vesna biorac

Икона св. Архангел Михаило

pravoslavne ikone, vesna biorac

Свети Архангел Михаило

pravoslavne ikone, vesna biorac

Св Апостол Лука, рад Весна Биорац