Архиве блога

Иконографија

Кад је иконографија настала

Иконографија је почела оног дана када је Господ Исус Христос био вођен на распеће и када је прислонио своје свето лице на убрус, који Му је дала света Вероника, оставивши траг Свог блаженог лика на убрусу.

Затим је, по предању, свети еванђелист и апостол Лука живописао лик Пресвете Дјеве Марије. По традицији и до данашњег дана су сачувана извесне иконе, које је свети Лука живописао. Пошто је био сликар, а не само лекар, свети Лука је насликао не само икону Пресвете Дјеве Марије, већ и свете апостоле Петра и Павла, као и вероватно још неке друге, које се нису сачувале до данашњих дана.

Тако је икографија започела, али је потом за дуго времена застала. Хришћанство је било сурово прогањано и угушивано – све што је и мало подсећало на Христа систематски је уништавано и изругивано руглу. У току периода прогањања хришћана, јасно је да се иконографија није могла развијати, али су хришћани исказивали у симболима све што су желели пренети сабраћи.

Тако је Христос био осликаван као Добри Пастир. Такође је био представљан и као винова лоза, јер је, док је боравио у овом животу, говорио за себе; “Ја сам истински чокот, а Отац Мој је виноградар…“(Јов. 15,1).

Господ је такође често представљан и као риба, јер када се на грчком језику напише “Исус Христос Син Божији, Спаситељ“ ( Исус Христос Теу Хиос, Сотер) и када се прва слова свих претходних речи саставе, добије се реч ИХТУС – што у преводу значи риба. иконографија, весна биорац

Но, временом је и слика рибе постала позната паганима, па су сви који су користили овај симбол били сурово прогањани и кажњавани до смрти.

Након што је цар Константин Велики извојевао победу над Максенцијем, хришћанима је дата слобода. Хришћанство је снажно утицало на преображај Римског друштва, које је престало бивати паганско. Тада је и иконографија процветала у најснажнијем полету.

Већ на Првом Васељенском Сабору видимо одреднице правила иконописа. У извесним црквеним химнама тог времена, које се и данас користе на богослужењима, помиње се иконографија и извесна правила сликања.

Шта је ИКОНА?

Дакле, шта је икона? Икона није обичан портрет. Икона је симбиоза сликарства, симбола и дела уметности која су настала у време гоњења хришћана. Икона изражава духовно преображени лик особе која се њом представља. Икона не представља портрет и само реалну представу, већ преображени, продуховљени лик.

Хришћанство је инспирација света. Христос је основао своју цркву са намером да инспирише и преобрази свет, да га очисти од греха, да га приведе у стање у ком ће постојати у времену које долази тј у вечности.

Хришћанство је основано у овом животу и на земљи, оно се развија на земљи, али оно допире и до Небеса.

Апостол Лука слика Богородицу

Хришћанство је тај мост и лествица којим се човечанство уздиже из земаљске цркве ка Небеској Цркви.

Из тог разлога, само просто представљање лика које подсећа на његове земаљске карактеристике, није икона. Нека особа може бити извана прелепа, али изнутра веома зла. Са друге стране, нека особа може бити споља ружна, а изнутра оличење праведности.

Дакле, икона мора осликати и оно што ми видимо својим земним очима, чувајући карактеристике телесне структуре живописаног лика, јер у овом свету дух делује кроз наша тела. Али, у исто време, икона мора указивати и на унутрашњу, духовну суштину.

Задатак је иконописца да што је могуће боље и прецизније изрази те духовно преображене квалитете сликаног лика, које је задобио у духовном свету Царства Небеског, јер је основни задатак хришћанске Цркве спасење човекове душе.

То је као када тело умрлог носимо на гроб, али душа одлази на друго место. Кад овај свет дође до краја и буде прогутан од ватре, тада ће настати Нова земља и Ново Небо, како у Откровењу тврди свети Јован Богослов. Он је очима своје душе видео Нови Јерусалим, то Ново Небо, које је прецизно описао у Откровењу.

Господ Исус Христос је зато и дошао на свет да би се свет духовно поново родио.

Тако и икона осликава унутрашњу духовну борбу којом је света душа успела да постане анђео на земљи или Небески човек.

Објављено у О ИКОНАМА